Koju italijansku reč izgovarate svakodnevno?

Znam, naslov vas je zaintrigirao i sada vam đavo ne da mira – želite da saznate koja je to italijanska reč koju svaki dan govorite.

Da li je to pizza? Možda, ako vam linija dozvoljava da često jedete ovo jelo koje je izvorno bilo namenjeno siromašnima. Ali ne, to ovde nije slučaj.

Da li je to espresso? Možda, ako ne možete da zamislite svoj dan bez ove brzinske, ali jake kafe. Ali ne, to ovde nije slučaj.

Da li je to banka? Možda, ako stalno razmišljate o kreditu, računima ili parama. Ali ne, to ovde nije slučaj.

To je reč koja se tiho ušunjala u srpski jezik, udobno se smestila i odomaćila. Prijateljska i neformalna reč. Pozdrav koji se govori i pri dolasku i pri odlasku. Da, tako je! To je ćao!

Italijanska reč ćao potiče iz Venecije, odnosno venetskog dijalekta. Njen izvorni oblik glasi s’ciavo što bi značilo rob tj. schiavo. Izraz schiavo vostro iliti servo vostro se koristio pri pozdravljanju u 18. veku. Iako pomalo deluje čudno pozdravljati nekog sa Vaš sam sluga, međutim na taj način se pokazivalo duboko poštovanje i simbolično se stavljalo na raspolaganje drugima.

Ko bi rekao?! Verovatno ste mislili da ćao potiče od neke fensi-šmensi latinske reči, kad ono međutim. Jednostavna reč sa neočekivanom i značajnom pričom iza sebe.

Kako to obično biva, reči doživljavaju promene i ne drži ih mesto. Tako s’ciavo prelazi u s’ciao i na kraju u ciao, svoj današnji oblik. Počevši od 19. veka ciao se koristi u Lombardiji kao neformalni pozdrav, da bi se kasnije proširio i na čitavo poluostrvo.

Čiča-miča i to je priča o italijanskoj reči koju niste ni bili svesni da znate i redovno koristite. Sasvim je u redu da vam se omakne smešak kada sledeći put pozdravite nekog sa ćao. A sasvim je u redu i da podelite ovu priču sa prijateljima, pa da se zajedno zaverenički smeškate.