Prvo da priznam da me nikad nisu nešto privlačile biografske knjige. Mislila sam da su suvoparne i dosadne.
Međutim, sad shvatam da zavisi mnogo od pisca, kao i od ličnosti o kojoj se piše i drago mi je da sam dala šansu knjizi Leonardo da Vinči jer me je oborila s nogu i definitivno nije tipična biografija.
Uz pomoć Leonardovih beležnca i svojih proučavanja, Volter Ajzakson živopisno dočarava život ovog velikog genija, tako da imate utisak da se nalazite sa njim u radionicama dok slika, na dvoru dok radi na novim izumima, u bolnici dok proučava ljudsko telo… Kao da stojite sa strane i gledate svet Leonardovim radoznalim očima.
I toliko novih stvari možete da saznate: o slikarstvu, umetnosti, renesansnoj Italiji, fizici, mehanici… Ne samo da ćete proširiti svoja znanja, već će vas život ove nesvakidašnje ličnosti sigurno inspirisati, kao što je uostalom i mene.
Zato delim sa vama pet lekcija koje sam naučila od Leonarda da Vinčija nakon čitanja njegove biografije.
#1 Neguj svoju različitost
Kada biste šetali ulicama Firenze krajem petnaestog veka, sigurno biste odmah uočili Leonarda da Vinčija. U moru dugih odora izdvojiće je jedna ružičasta koja seže tik do kolena. Umesto da pokuša da se uklopi, ovaj svestrani umetnik je čak i namerno bio drugačiji.
O njegovom stilu i koliko drži do svog izgleda, svedoče njegove beleške u kojima je popisao odeću koju je odložio u škrinju:
„Jedna odora od tafta
Jedna baršunasta postava koja se može koristiti kao odora.
Jedan arapski burnus.
Jedna odora prašnjavoružičasta.
Jedna katalonska odora ružičaste boje.
Jedan tamnoljubičasti ogrtač sa širokim okovratnikom i baršunastom kapuljačom.
Jedan kaput od tamnoljubičastog satena.
Jedan kaput od grimiznog satena.
Jedan par tamnoljubičastih čarapa.
Jedan par prljavoružičastih čarapa.
Jedna ružičasta kapa”.
Kakav kicoš i to u pedesetoj godini! I to mu daje poseban šarm i lepotu, zar ne?
#2 Budi radoznao
Zamislite sad tako elegantno obučenog Leonarda kako provodi noćne sate u staroj bolnici u komšiluku razgovarajući sa bolesnicima i secirajući leševe. Njegova radoznalost je nezasita, a posvećenost insipirišuća.
Pored toga, pomno je posmatrao i životinje. Zaključio je da „vilin konjic leti pomoću četiri krila, a kada su prednja podignuta, zadnja su spuštena”. Zaista su mi fascinantna njegova interesovanja, a pogotovu liste stvari koje treba da uradi, odnosno da nauči:
„Merenje Milana i njegovog predgrađa.
Naći majstora za artimetku da mi pokaže kako da izmerim kvadraturu kruga.
Pitati Benedeta Protinarija kako u Flandriji hodaju po ledu”.
Svet je lepši kada se gleda radoznalim očima i kada se naizgled jednostavne stvari gledaju sa čuđenjem. Svašta se može naučiti tako!
#3 Kombinuj znanja iz različitih oblasti
Kada bi Leonardo bio knjiga, on bi definitivno bio enciklopedija i to ona obimna. Ovaj čovek je bio veoma svestran i posedovao je razna znanja. Međutim, sve to znanje nije samo skupljalo prašinu, već je istraživalo nove oblasti u kojima može da nađe primenenu. I upravo je to ono što Leonarda da Vinčija čini genijem – da kombinuje svoja različita zapažanja i spoznaje u nešto novo i inovativno.
Tako je na primer, povezao umetnost sa optikom i matematikom perspektive i dao svojim delima drugačiju percepciju i dubinu. Takođe, kombinovao je umetnost i nauku kako bi izradio mapu Imole.
Ovo su samo neki od primera. Naravno, u knjizi ih ima još i baš su inspirušići!
#4 Ponekad je potrebno vreme
Poznato je da je Leonardo da Vinči bio veliki vizonar. Među njegovim beleškama nalaze se skice za izume koji su se tada nalazili samo u njegovoj mašti. „Stvari koje je on zamislio za budućnost često su se ostvarile, pa makar za to trebalo i nekoliko vekova. Ronilačka oprema, leteće mašine i helikopteri danas postoje. Pumpe za isisavanje danas isušuju močvare”.
Ponekad se naše ideje neće realizovati odmah i sada. To ne znači da treba da prestanemo da maštamo i delamo. Naprotiv!
#5 Ako nema ljubavi, šta onda?
Ovo je jedan od prvih citata koji mi se dojmio i koji me je ostavio zamišljenom. Leonardo je na jednoj cedulji napisao „Kao što sam već rekao, nijednog prijatelja nema kraj mene kada se osećao napuštenim,” a na njenoj poleđini je dodao: „Ako nema ljubavi,šta onda?”
Nekako mi je to poslužilo kao podsetnik da se uvek doda ljubav, taj tajni sastojak koji oplemenjuje sve. Unesi ljubav u posao, odnose sa drugim ljudima, prema sebi, u običnu svakodnevnicu… Unesi malo crvene boje i topline u sve što radiš jer bez ljubavi, šta nam ostaje?
Nadam se da vam je ovaj blog post zagolicao maštu i da vas je zainteresovao da pročitate knjigu Leonardo da Vinči.
Ukoliko želite vas saznate još zanimljivih priča o italijanskom jeziku i kulturi, prijavite se na Stivaletto newsletter koji stiže prve nedelje u mesecu u vaše inbox sanduče, taman uz jutarnju kaficu.