Na prvi pogled pripremanje testenini deluje prilično jednostavno i pravolinijski – pasta se ubacuje u ključalu vodu i kada je skuvana, procedi se. Bez preterane filozofije.
Međutim, kako to obično biva, tokom vremena čujete razne savete kako da spremite savršenu testeninu i tako usvojite neke tehnike koje ne moraju nužno da budu ispravne.
A kako bolje proveriti da li su se saveti koji su nakupili dobri ili ne, nego od Italijana, kojima je spremanje paste utkano u DNK. Stoga, hajde da vidimo koje su to najčešće greške u pripremni testenine i da naučimo kako to rade profesionalci.
#1 Ubacivanje testenine u mlaku vodu
Prva na listi grešaka sa velikim G jeste stavljanje testenine u mlaku vodu, odnosno čim se pojave prvi mehurići. Da l’ zbog nestrpljenja il’ gladi, ko će ga znati?
Italijani čekaju da voda potpuno proključa, pa tek onda dodaju pastu. Da bi se voda što pre zagrejala, stavljaju poklopac na šerpu. Ali, čim obavi svoju svrhu, skanjaju ga sa strane i puštaju da se testenina slobodno krčka.
#2 Dodavanje soli na početku kuvanja
Priznajem da sam i sama stavljala pre so odmah na početku kuvanja, dok je voda još hladna. Ups!😳
Međutim, ako pripremate testeninu na italijanski način, onda so se dodaje u trenutku kada voda počinje da vri. Ako nemate neke pretke Italijane koji će vam šapnuti kada je dosta soli, držite se razmere od sedam grama soli po litru vode.
#3 Stavljanje ulja
Iako sam stavljala so pre nego što voda provri, nikad nisam stavljala ulje i bilo mi je čudno da čujem da je nekome ovo tajni trik kako se testenina ne bi lepila.
Verovatno se i mnogi Italijani čude ovoj praksi jer ulje ne pomaže, već čini pastu gumastom. Stoga, ulje je no no!
#4 Stavljanje paste pod mlaz vode
Još jedna od zabluda kod pripreme testenine jeste da treba da se stavi pod mlaz vode kada je skuvana kako bi se zaustavio proces kuvanja.
Međutim, na taj način se skida spoljašnji sloj koja omogućava da testenina bolje upije sos. A to ne želimo, zar ne?
#5 Prekuvavanje testenine
I za kraj, jedna od najčešćih grešaka, a to je prekuvana pasta.
Kako vam se ne bi desila ova omaška, možete se voditi vremenom kuvanja koje je naznačeno na svakom pakovanju testenine ili italijanskim načinom al dente, odnosno prema zubu. To znači da zagrizete testeninu i utvrdite da li je spolja mekana, dok je unutra ostala malo tvrđa.
Da li znate još neki mit o pripremi testenine ili ste naučili neku caku od Italijana? Podelite ih u komentarima i širite ispravne načine za spremanje paste.